Konstrukcija jednog psihološkog testa: Ko uopšte smišlja ova pitanja?

U ovom tekstu vam pružamo vodič za konstrukciju jedne psihometrijske procene (testa ili upitnika), govorimo o različitim vrstama procena, kao i o tome šta procenu čini dobrom.

Mnogo toga može zavisiti od procene. Vaš rezultat na testiranju može odrediti školu koju ćete pohađati. Rezultati procene ličnosti mogu uticati na to da li ćete dobiti posao koji želite. Dobar ili loš uspeh na vozačkom testu odlučuje da li ćete dobiti vozačku dozvolu. Ali, frustrirajuće je kada se susretnemo sa procenama koje nas navedu da se zapitamo da li su zaista precizne ili pravedne. Možda pomislimo: „Ko smišlja ova pitanja i na osnovu čega neko može da kaže da je li osoba podobna za određenu radnu ulogu?“ Zbog toga, hajde da pogledamo šta to čini psihološku procenu dobrom.

Vrste procena

Pre nego što krenemo  o tome kako se osmišljava dobra procena (assessment), treba napraviti razliku između dve vrste procena. Prvo, postoje kvizovi „za zabavu“. Ovo je ono što obično vidite na društvenim mrežama. Uopšteno govoreći, ne očekujte da je mnogo nauke uloženo u njihov razvoj. Neki vam svojim naslovima poput „Koja biste životinja bili?“ jasno daju do znanja da rezultate ne treba shvatati previše ozbiljno. Drugi se mogu maskirati u ozbiljne procene naslovima kao što su „Šta vaš izbor u [popunite prostor trenutnim trendom] otkriva o vašoj ličnosti?“ Budite oprezni kada se ti kvizovi „za zabavu“ predstavljaju kao ozbiljne procene! Sa druge strane, postoje  profesionalne procene čiji rezultati mogu imati značajan uticaj na donošenje odluka o podobnosti za određenu profesionalnu ulogu. Ovi testovi zahtevaju naučni pristup u svom razvoju. Da bi se test ili upitnik uzeo u obzir kao validni instrument za psihološku procenu neophodno je da ima pet značajnih karakteristika. O njima ćemo više govoriti u sledećem odeljku.

Šta čini procenu dobrom

1. Prvo, procena (assessment) treba da meri ono što tvrdi da meri. Ovo nazivamo konstruktivna validnost. Naučnici koji razvijaju testove za procenu moraju da odluče šta je to što nameravaju njima da mere. Na primer, ako je procena dizajnirana da meri fokus na prodaju, oni moraju da odrede koja ponašanja, razmišljanja , stavovi, osećanja i reakcije adekvatno prikazuju fokus na prodaju. Ovaj ključan proces može uključivati pregled postojećih istraživanja, intervjuisanje pojedinaca koji su uspešni u prodaji i čitanje članaka u kojima se raspravlja o uspešnim trendovima u prodaji.

Za objektivnije karakteristike kao što je poznavanje programskog jezika, ovaj proces se naziva sadržinska validnost. Kako bi se odredile teme koje treba pokriti, intervjuišu se stručnjaci u datoj oblasti ili se vrši pregled literature/tehničkih dokumenata. Nakon što je konstrukt koji se meri definisan, pišu se, proveravaju i preciziraju pitanja koja odražavaju određena ispoljavanja konstrukta. Kada se pitanja testiraju na ciljnoj populaciji, treba ispitati odnos između rezultata te procene i rezultata drugih procena.

Ako su rezultati procene povezani sa drugim karakteristikama sa kojima bismo očekivali da budu povezani , a nisu povezani sa karakteristikama sa kojima ne bismo očekivali da budu povezani , onda postoje dokazi da ta procena meri ono što treba da meri. Na primer, ukoliko je fokus na prodaju povezan sa motivacijom za postignućem, a nije povezan sa matematičkim veštinama. Ukoliko dođe do neočekivanih povezanosti, onda treba precizirati pitanja za procenu.

2. Drugo,  upitnik ili test, treba da daje iste ili veoma slične rezultate kada ga ispitanici popunjavaju više puta u kratkom vremenskom periodu. Ovo zovemo pouzdanost. Pouzdanost procene se može osigurati na nekoliko načina. U okviru procene, skor svakog pojedinačnog pitanja treba da ima odnos (tj. korelaciju) sa ukupnim skorom. Ako je skor neke stavke uvek nizak kada je ukupan rezultat visok ili visok kada je ukupan rezultat nizak, tu stavku treba ukloniti. Pored toga, test se može dati pojedincima u dva odvojena navrata,  ali vremenski dovoljno blizu da se ne očekuje bilo kakva promena u konstruktu koji se meri. Ako mnogo ispitanika promeni svoj odgovor na pitanje, onda to pitanje treba ukloniti iz procene.

Svaka procena treba da meri ono što tvrdi da meri

3. Treće, procena treba da proizvede rezultate koji su prikladni za njihovu nameravanu upotrebu ili tumačenje. Ovo se zove kriterijumska validnost. Ako je test osmišljen da predvidi uspeh u poslu osobe koja se bavi prodajom, onda bi trebalo pokazati da ljudi koji imaju visok rezultat na proceni takođe  ostvaruju bolji prodajni učinak od onih koji imaju niže rezultate. Ako skor na nekom pitanju nije povezan sa većom prodajom, onda ga treba ukloniti iz procene. Treba napomenuti da procena nije sama po sebi „validna“. Upotreba ili tumačenje rezultata su ti koji treba da budu validni. Rezultati na testu čiji je fokus prodaja mogu biti validni u predviđanju prodajnog učinka, ali ne i za predviđanje ekstrovertnog ponašanja.

4. Četvrto, procena ne bi trebalo da daje nepravednu prednost grupi ljudi na osnovu onih karakteristika koje nije namenjena da meri. Pitanja ne bi trebalo da se odnose na situacije, kulturne norme, znanje ili iskustva kojima jedna ili više podgrupa (npr. rasa, pol, kultura) generalno nisu imale pristup i koje nisu direktno povezane sa konstruktom koji se meri. Na primer, procena koja meri sklonost ka radu na otvorenom može sadržati pitanje da li pojedinac voli baštovanstvo. Međutim, ovo bi moglo da ugrozi grupu koja nesrazmerno živi u stambenim kompleksima. Pre konačnog uključivanja u procenu, pitanje bi trebalo da se testira kako bi se videlo da li neka grupa dosledno dobija bolje ili lošije rezultate na njemu od drugih grupa.

5. Peta karakteristika se može smatrati dodatkom. Dobra procena izgleda kao da meni ono što je dizajnirana da meri. Ova pojava, da kandidat na prvi pogled test ili upitnik percipira kao relevantan, zove se face validity. Na primer, ako je procena dizajnirana da meri veštine timskog rada na radnom mestu, ali se sva pitanja odnose na aktivnosti van radnog mesta, procena će imati nizak face validity. Ova karakteristika pomaže onima koji učestvuju u proceni da prihvate rezultate i poveruju u njihovu verodostojnost.

Da bi se pravilno koristila, dobra procena zatim treba da se pravilno sprovede, a njeni rezultati da se pravilno interpretiraju i primene. O tome će biti više reči u nekom od narednih tekstova.


Osmišljavanje testova zahteva odgovarajući naučni pristup. SHL procene su rigorozno razvijene u skladu sa trenutnim najboljim naučnim praksama. Ako imate bilo kakvih pitanja o našim procenama, kontaktirajte nas.



Tekst preuzet sa SHL.com
Autor: Eric Popp