Motivacija zaposlenih: kako strast utiče na performans?

Najbolji među zaposlenima vole ono što rade.

Ovo ne znači da uživaju u svakom aspektu svog posla, ali njihov generalni odnos prema njemu je pozitivan. Zato se trude svakodnevno, izazivaju sebe i žele da napreduju.

Ukratko: osećaju se motivisano.

Motivacija je ono što nas pokreće — dovodi nas do naših ciljeva, pomaže nam da stalno učimo i omogućava nam uspeh. 

Kada govorimo o poslu, motivacija je  suštinski, unutrašnji nagon koji pokreće ljude da ulažu neophodan napor za obavljanje aktivnosti u vezi sa poslom. Ove psihološke sile određuju ponašanje osobe u organizaciji i njihov nivo posvećenosti i upornosti.

Šta ovo znači za vaše zaposlene?

Mnogobrojne studije otkrivaju da su motivisani zaposleni ne samo produktivniji, već i angažovaniji i zadovoljniji. Oni pokazuju dublju posvećenost svojim ulogama, timovima i organizaciji u celini. 

Pored toga, zaposleni prave 60% više grešaka ako im je nivo angažovanja nizak — manje se trude i ne ispunjavaju očekivanja uloge, ali im je i motivacija niža. 

Business Leadership Today ističe sledeće: “Kada su zaposleni visoko angažovani, ti timovi imaju nekoliko prednosti u odnosu na timove sa neangažovanim zaposlenima, uključujući 17% veću produktivnost, 41% manje odsustva sa posla, 21% veću profitabilnost i povećan godišnji profit od 2.400 dolara po zaposlenom kada organizacije povećaju svoje ulaganje u angažovanje zaposlenih za samo 10%.”

Viši nivo motivacije pomaže ljudima da se lakše prilagode promenama, da bolje sarađuju sa drugima i da zadrže pozitivan odnos prema poslu — ali šta zapravo čini ljude motivisanim?

Faktori koji utiču na motivaciju

Ono što motiviše jednu osobu ne pokreće drugu. Na vaše zaposlene utiče jedinstven sklop različitih i pojedinačnih faktora koji dovode do različitih nivoa motivacije kod njih.

Prilike za razvoj, odnos sa kolegama, fleksibilnost na poslu predstavljaju samo neke od mnogobrojnih  elemenata koji “grade” motivaciju ljudi — i zato je neophodan naučni pristup ako želimo da na nju utičemo.

SHL je na osnovu dugogodišnjih istraživanja izdvojio 18 faktora motivacije.

Postignuće kao motivacioni faktor podrazumeva prevazilaženje izazova, dostizanje ciljeva i napor kada osoba da sve od sebe. Priznanje podrazumeva priznavanje i uvažavanje napora i dostignuća zaposlenih, dok lični razvoj uključuje snažan nagon pojedinca ka samorazvoju, sticanju novih veština i širenju znanja. Progresija je faktor koji motiviše mogućnošću napredovanja i razvoja karijere, a moć se odnosi na autoritet, preuzimanje odgovornosti i vršenje uticaja.

Lakoća i sigurnost se odražavaju kroz stabilnost posla, udobnost na radnom mestu i sigurnost zaposlenja, a interesovanje se postiže angažovanim, stimulativnim i raznovrsnim radom. Autonomija je sloboda organizovanja i strukturiranja pristupa poslu, konkurencija je poređenje sa drugima i odnos prema takmišarskom okruženju i utapanje (Immersion) je pitanje ravnoteže između posla i ličnog života.

Strah od neuspeha može demotivisati individue kada se susretnu sa kritikom, neuspehom ili potencijalnim gubitkom samopouzdanja. Fleksibilnost stoji nasuprot definisanim strukturama i jasnim smernicama, a materijalna nagrada i status se manifestuju kroz finansijske podsticaje i spoljašnje pokazatelje ranga ili položaja.

Nivo aktivnosti predstavlja meru u kojoj je neko motivisan time što ima puno posla, radi sa jasno definisanim vremenskim rokovima i završava zadatke. Komercijalna nastrojenost se odnosi na stvaranje prihoda i profitabilnost, dok pripadnost utiče na motivaciju kroz mogućnosti za socijalnu interakciju unutar radnog okruženja. Lični principi motivišu kroz održavanje etičkih standarda i pridržavanje ličnih principa.

Indeed navodi 13 različitih faktora motivacije, kao što su stil rukovođenja, priznanje, sigurnost i drugi. Ipak, oni ističu i značaj smisla i svrhe, koji postaju ključni jer zaposleni nastoje da doprinesu uspehu organizacije ako se osećaju povezano sa njenim ciljevima i vrednostima. Navode i ponos, otvorenu komunikaciju i informisanost kao faktore koji neguju osečaj povezanosti među zaposlenima i pospešuju motivaciju.

Različita druga istraživanja bavila su se ovom temom, i otkriveno je da društvena povezanost i kulturne vrednosti utiču na motivaciju. Pozitivni odnosi između kolega podstiču rad ka zajedničkim ciljevima, zbog čega posvećenost poslu raste, a društva koja cene altruizam, solidarnost i lojalnost imaju tendenciju da promovišu motivaciju.

Odnos ovih i drugih elemenata je komplikovan, ali jedno je jasno: razumevanje onoga što motiviše vaše zaposlene ponaosob je složena, i jako bitna, zagonetka.

Pored razumevanja, neophodno je znati i kako možete da utičete na nju i pomognete vašim zaposlenima da postižu bolje rezultate, osećaju se bolje i napreduju.

Kako podstaći motivaciju?

Postoje različiti načini da utičete na motivaciju — mi smo izdvojili nekoliko strategija čija je efektivnost potkrepljena naučnim dokazima. 

  1. Fokusirajte se na blagostanje i osećanja zaposlenih.

Ako je dobrobit vaših zaposlenih prioritet, možete sprovoditi programe koji podstiču zdrave navike i fizičku aktivnost, kao što su članstvo u teretani ili časovi fitnesa. Mentalno blagostanje se može poboljšati kroz radionice o stres menadžmentu i savetodavne usluge. Pored toga, otvoreni kanali komunikacije između menadžmenta i zaposlenih mogu stvoriti okruženje u kojem se osećanja i brige zaposlenih redovno uzimaju u razmatranje. Feedback sesije, ankete i kutije za anonimne predloge mogu pružiti uvid u emocionalno stanje ljudi, omogućavajući vam da efikasno rešavate probleme.

Gallupovo istraživanje iz 2022. pokazuje da wellness programi dovode do toga da 89% zaposlenih prijavljuje veće nivoe angažovanja i zadovoljstva na poslu.

  1. Podstičite autonomiju i fleksibilnost u radu.

Da bi podstakle autonomiju i fleksibilnost, organizacije mogu da razmotre fleksibilne rasporede rada, opcije rada na daljinu ili dogovore o podeli posla. Možete da uključite zaposlene u procese donošenja odluka kada je u pitanju planiranje projekta ili zadataka. Obezbedite jasne ciljeve, ali im dozvolite slobodu da izaberu kako će ostvariti te ciljeve. Dokazano je da ovo podstiče zadovoljstvo i motivaciju:

“Pitali smo preko 5.000 zaposlenih širom sveta šta žele od budućnosti svog radnog aranžmana. 59% ispitanika je izjavilo da im je „fleksibilnost” važnija od plate ili drugih beneficija, a 77% je reklo da bi radije radili u kompaniji koja im daje fleksibilnost da rade sa bilo kog mesta, a ne u fensi sedištu kompanije.” piše Harward Business Review.

Međutim, ova želja za fleksibilnošću uslovljena je autonomijom: zaposleni žele fleksibilne opcije, ali i slobodu da ih koriste kako im najviše odgovara.

  1. Radite na razvoju ljudi i prilikama za napredovanje.

Ljude motiviše jasan put za razvoj karijere. Možete implementirati programe mentorstva i obuke kako bi unapredili veštine zaposlenih. Menadžeri treba da imaju redovne diskusije o ciljevima u karijeri i da daju povratne informacije za rast. 

90% zaposlenih motivišu prilike za napredak u karijeri, a 87% njih kaže da prilike za učenje i profesionalni razvoj pozitivno utiču na njihovo zadovoljstvo i, samim tim, motivaciju.

  1. Izgradite prijatnu i inkluzivnu radnu atmosferu.

Ugodna i inkluzivna radna atmosfera može se uspostaviti stvaranjem kulture poštovanja u kojoj je zaposlenima prijatno i mogu biti iskreni i autentični. Negujte kulturu saradnje kroz team-building, zajedničke projekte i politiku “otvorenih vrata” za bolju komunikaciju. Ovo uključuje i jačanje odnosa između kolega, ali i zaposlenih i njihovih menadžera: 81% zaposlenih kaže da bi se više trudili kada bi od svojih nadređenih češće čuli “Hvala”.

  1. Pružite odgovarajuće kompenzaciju i benefite.

Kompenzacioni paketi i beneficije, kao što je privatno zdravstveno osiguranje, od vitalnog su značaja za motivaciju — ona raste kada zaposleni smatraju da im je plata pravična i u skladu sa standardima u sektoru. Možete nagrađivati izuzetne rezultate i zaposlene koji dosledno pokazuju trud, što dovodi do toga da se vaši ljudi osećaju cenjeno, jer je njihov rad prepoznat kao vredan.

Kombinacijom ovih strategija, pravih alata i pažljivim prilagođavanjem vašim jedinstvenim okolnostima, možete da povećate motivaciju vaših zaposlenih.

Upravljanje motivacijom uz SHL

Motivacija zaposlenih je dinamična i stalno promenljiva kategorija — zato korišćenje objektivnih i pouzdanih alata postaje neophodno za organizacije koje su posvećene otključavanju punog potencijala svojih ljudi. SHL, sa svojim skupom inovativnih alata, prednjači u upravljanju i unapređenju motivacije zaposlenih.

SHL motivacioni upitnik (MQ) prodire duboko u 18 dimenzija motivacije, pružajući sveobuhvatan profil faktora koji oblikuju individualnu motivaciju zaposlenih. Dok se organizacije snalaze u složenosti motivisanja različitih timova, SHL-ovi alati nude korisne i naučno validirane uvide. Od mapiranja motivacionih pokretača do procene onoga što inspiriše i demotiviše pojedince, SHL osnažuje preduzeća da prilagode strategije koje su u skladu sa jedinstvenim sastavom njihove organizacije.

Koristeći SHL-ove alate, organizacije ne samo da dešifruju zamršenu priču motivacije, već utiru put ka organizacionoj kulturi koja neguje, angažuje i inspiriše zaposlene da dostignu nove profesionalne uspehe.